Iz ugla učitelja i roditelja

Onoga momenta kada čujemo plač našeg tek rođenog deteta, naš život se menja. Dobija na snazi, rađa u nama bezrezervnu ljubav, otvara nam bezbroj novih osećaja. Mi se ponovo rađamo. Rađamo se kao majka. Više nisam samo ja, sada smo mi. Već u prvom udahu našeg milog bića, u prvom pogledu i prvoj suzi javlja se emocija ljubavi i prvo "Volim te!"u mislima. Od tog prvog dana mi svojoj deci želimo samo najbolje. Volimo ga, obasipamo poljupcima, grlimo najtoplijim zagrljajima, strepimo kada je bolesno, brinemo da li će na vreme progovoriti ili prohodati. Vreme prolazi i naše detence kreće u školu. Opet brinemo. Da li će se uklopiti u društvo, hoće li napredovati kao i druga deca, ispravno pisati, čitati i računati,...? Da li će mu se dopasti učiteljica, hoće li biti ismevan od strane drugara,...? Sve su to pitanja koja nam lete kroz glavu. Da, ja sam jedna od tih majki koja je tako strepila. Možda ne oko svih ovih pitanja ali oko nekih da. Moje prijateljice su brinule i više.

"Joj tvoj Filip već čita i piše a moj još ne. Kako će se on uklopiti?", brinula je jedna moja drugarica. Ne moram vam reći da je dete sada 4. razred kao i moj i da ima sve petice. Zato roditelji opustite se. Ne brinite toliko. To vam kaže jedna mama a u isto vreme i učiteljica. Do polaska vašeg deteta u školu najvažnije je da mu date mnogo ljubavi, da razvijate kod njega samopouzdanje i samostalnost, da ga podržavate u pokušajima da bi razvilo istrajnost. Hvalite ga. Razvijajte kod deteta empatiju i humanost, ljubav prema knjigama, učite ih da ustanu kad padnu i krenu dalje.To su prve stvari koje dete treba da nauči. Plešite sa decom, skačite, vrtite se, trčite, da bi razvilo koordinaciju pokreta. Crtajte, bojite, nižite perle, pravite sliku bockalicama, igrajte se plastelinom. Tako dete vežba ručicu. Igrajte društvene igre da dete nauči da je gubitak isto deo života kao i pobeda a u isto vreme da se raduje tuđoj pobedi. 

Kada dete pođe u školu pustite ga da bude samostalno. Neka samo pakuje sveske, knjige i pribor u torbu, samo neka radi domaće zadatke, pomozite mu da napravi plan i odredi vreme za učenje i vreme za igru. Pričajte mu o školi najlepše, ne plašite ga količinom gradiva i učiteljicom. Pustite dete da bude što samostalnije ali mu budite uvek pri ruci ako negde zapne. Vi ste mu vetar u leđa, podrška i oaza ljubavi. Pustite da još dugo bude dete jer se taj period ne vraća. Neka uči kroz igru, tako se lakše pamti. Sarađujte sa učiteljem svog deteta. To je veoma važno. Zajedničkim snagama vaše dete može razviti neverovatne sposobnosti i veštine. Ne terajte dete da uči napamet. Naučite ga da razmišlja i da logički zaključuje.

Vaše dete je posebno. Neka i ono to zna, Posebno je i jedinstveno baš takvo kakvo je. Ono može sve što poželi a vi mu pomozite da raširi krila i poleti. Ljubav može sve a deca su ljubav!

Šta vaša deca svakodnevno doživljavaju?
                                                                                                                     
Deca koju stalno kritikuju nauče da osuđuju.
Deca koja stalno osećaju neprijateljstvo nauče da se tuku.
Deca koja stalno osećaju strah postaju plašljiva.
Deca koju stalno sažaljuju postaju samosažaljiva.
Deca koja stalno nailaze na podsmeh postaju stidljiva.
Deca koja žive u atmosferi zavisti i sama postaju zavidna.
Deca koja stalno osećaju sramotu stiču osećaj krivice.
Deca prema kojoj su bili strpljivi postaju i sama strpljiva.
Deca koju stalno podstiču stiču samopouzdanje.
Deca koja dobijaju pohvale umeju da poštuju.
Deca koja nailaze na odobravanje nauče da vole sebe.
Deca koja osećaju da su prihvaćena nauče da otkrivaju ljubav u svemu.
Deca kojoj se odaje priznanje umeju da pronađu cilj.
Deca koja vide da se sve deli znaju da budu darežljiva.
Deca koju stalno okružuju poštenje i pravednost nauče šta je pravda.
Deca koja stalno osećaju sigurnost stiču poverenje u sebe.
Deca koja žive u prijateljskom okruženju shvataju da svet može biti lepo mesto za život.
Deca koja stalno osećaju spokojstvo stiču duševni mir.

Doroti L. Nolt