Porodični odnosi

- sa bloga My (im)perfect life

Dok razgovaram sa ljudima čujem razne priče. U poslednje vreme su nekako sve priče vezane za "probleme" u porodici, rodbini,...Ima divnih priča, prepunih ljubavi, pažnje i tolerancije. Ima i onih drugih, manje lepih, o nesuglasicama, svađama, nerazumevanju.

Onda se zamislim nad svim i pitam se zašto je to tako? Zašto ljudi nemaju razumevanja jedni za druge, zašto nemaju vremena da se posvete jedni drugima? Žure, jure, već kasne, ne žele da se bave tim stvarima, imaju preča posla,...Sve su to izgovori!

Posebno me fasciniraju odnosi roditelja i dece. Dece koja već imaju i svoju decu. Često se dogodi da slušam priču starijih ljudi kako ih ćerka ili sin vrlo retko zovu a još ređe dođu da ih vide. S druge strane "deca" se pravdaju kako su uvek u gužvi, puno rade, imaju obaveze oko dece i sl. A unuci? Često se ugledaju na svoje roditelje pa dedu i baku tek ponekad nazovu kad im treba džeparac. Tužno! Čujem i komentare kako stari "smaraju", izlapeli su, drže se svojih starih ubeđenja, mešaju se u mnoge stvari, Da, ali zar ne treabamo imati razumevanja za njih kao oni za nas kad smo bili mali? Zar su sve to nerešive stvari? Možemo li to rešiti razgovorom? Dogovorom? Zapitamo li se ikada da li i mi možda grešimo i kako će se jednog dana naša deca ponašati prema nama? Mi im svojim primerom pokazujemo kako se treba ponašati. Zato im budimo dobar primer.

Živimo u vreme kada je sve užurbano  ali svako od nas može naći jedan dan nedeljno da se vidi sa svojim roditeljima i da svoju decu odvede kod njih. Vreme sa bakom i dekom je neprocenjivo u odrastanju dece. Mnogi ne žive u istom gradu i tada je telefon nezamenjiv. Bar jednom na dan pozovite svoje roditelje ili oni neka pozovu vas. Neka se i vaša deca bar jednom dnevno čuju sa njima. Mnogima ovo deluje glupo ali verujte mi nije.Vreme prolazi i ono što prođe to se ne vraća. Jednog dana će mnogi žaliti što nisu nekome posvetili više vremena, više ljubavi, zagrljaj, osmeh ili lepu reč. Nemojte da se to desi vama.

Budite primer vašoj deci i oni će jednog dana, kada vi budete stari, vama pružiti ljubav na isti način. Sa svojim roditeljima imam sjajan odnos. Čujemo se svakodnevno a moji sinovi i više puta na dan. Ne mogu da zamislim da bude drugačije. Svaki dan se zahvaljujem što ih imam, što su tu i što su takvi kakvi jesu. Najdivniji roditelji, najbolji baba i deda.