Bio je predivan prolećni dan. Park je bio prepun dece. Čuo se smeh sa svih strana. Vesna i ja smo vozile bicikl i uživale u sunčevim zracima koji su nas milovali. Vozile smo dalje. Odjednom smo čule glasove. Dolazili su iz peščanika. Neko se svađao. Prišle smo bliže i videle dva dečaka. Bili su mlađi od nas. Počeli su se gurati i to je polako prelazilo u pravu tuču.Prišle smo im i pitale ih kako se zovu.
"Ja sam Ivan", rekao je stariji dok je brisao suze koje su mu se slivale niz lice.
"A ja Bojan", dodao je mlađi.
"Šta se dogodilo, možemo li vam pomoći?, upitala sam.
"Bojan neće da mi da ovaj auto, a moj je!", tužno je rekao Ivan.
"Neka je tvoj, ja sam se prvi počeo igrati sa njim", ljutito je odgovorio Bojan.
"Ti uzmi onaj manji."
"Neću, hoću baš taj!"
Ni jedan nije hteo da popusti. Nas dve smo se gledale.
"Kako da im pomognemo?", upitala me Vesna.
Razmišljala sam.
"A šta to pravite u pesku?", upitala sam ih.
"Ja pravim tunel",uzviknuo je Bojan.
"A ja puteve", dodao je Ivan.
Ćutali smo i gledali se. Sinula mi je ideja. Dečaci su čekali da im pomognemo. Obojica su očekivala da su u pravu.
"A zašto ne bi sada seli na ovu klupu i rekli nam kako se osećate", rekla sam i već imala rešenje problema u glavi.
Vesna je već znala šta sam smislila i samo se smeškala. Seli smo svi na klupu.
"Tužan sam jer mi Ivan ne da svoj auto. Nije mi jasno zašto mu je problem da mi ga malo da kad je svakako njegov i uvek se može igrati sa njim?", jadao se Bojan. "Kada završim sa igrom vratiću mu ga."
"Meni je baš sad trebao taj auto da mi prokopa tunel u pesku a malo sam se i uplašio da mi ga nećeš vratiti", izustio je Ivan spustivši pogled.
Nas dve smo ih ponosno posmatrale. Kako ih je lepo gledati dok iskreno razgovaraju, bez besa i ljutnje.
"Šta sad da radimo?", upitao nas je Ivan.
"Hm...", uzdahnula sam, "sigurna sam da ste vas dvojica sposobni sami da nađete rešenje bez svađe."
Ćutali su. Ćutale smo.
Odjednom je Ivan skočio.
"Znam, možemo se igrati zajedno. Napravićemo puno puteva i tunela u pesku. Ti ga vozi da iskopava tunele a ja ću odnositi pesak na istovar. Šta kažeš?", veselo je predkožio Ivan skakutajući od nestrpljenja.
"Super ideja!", vrisnuo je Bojan i zagrlio druga. Otrčali su u pesak i počeli svoju peščanu avanturu. Dugo smo ih još posmatrale. Osmeh im nije silazio s lica. Bili su tako srećni.
Tada je došao još jedan dečak i pitao:
"Dajte mi taj auto?"
Bojan i Ivan su zastali. Mnogi bi pomislili da je opet došlo do svađe ali Vesna i ja smo očekivale drugi ishod. Verovale smo da su naučili lekciju.
"Ne možeš dobiti auto jer se mi igramo sa njim, ali se možeš igrati sa nama", odgovorio je Bojan veselo.
"Sve ćemo se lepo dogovoriti", dodao je Ivan.
Dečak je seo kod njih u pesak i podela uloga je počela.
Znale smo da su danas naučili da se razgovorom uvek više postiže nego svađom. To su nam upravo dokazali.
"Tužan sam jer mi Ivan ne da svoj auto. Nije mi jasno zašto mu je problem da mi ga malo da kad je svakako njegov i uvek se može igrati sa njim?", jadao se Bojan. "Kada završim sa igrom vratiću mu ga."
"Meni je baš sad trebao taj auto da mi prokopa tunel u pesku a malo sam se i uplašio da mi ga nećeš vratiti", izustio je Ivan spustivši pogled.
Nas dve smo ih ponosno posmatrale. Kako ih je lepo gledati dok iskreno razgovaraju, bez besa i ljutnje.
"Šta sad da radimo?", upitao nas je Ivan.
"Hm...", uzdahnula sam, "sigurna sam da ste vas dvojica sposobni sami da nađete rešenje bez svađe."
Ćutali su. Ćutale smo.
Odjednom je Ivan skočio.
"Znam, možemo se igrati zajedno. Napravićemo puno puteva i tunela u pesku. Ti ga vozi da iskopava tunele a ja ću odnositi pesak na istovar. Šta kažeš?", veselo je predkožio Ivan skakutajući od nestrpljenja.
"Super ideja!", vrisnuo je Bojan i zagrlio druga. Otrčali su u pesak i počeli svoju peščanu avanturu. Dugo smo ih još posmatrale. Osmeh im nije silazio s lica. Bili su tako srećni.
 |
| Opusteno.rs |
Tada je došao još jedan dečak i pitao:
"Dajte mi taj auto?"
Bojan i Ivan su zastali. Mnogi bi pomislili da je opet došlo do svađe ali Vesna i ja smo očekivale drugi ishod. Verovale smo da su naučili lekciju.
"Ne možeš dobiti auto jer se mi igramo sa njim, ali se možeš igrati sa nama", odgovorio je Bojan veselo.
"Sve ćemo se lepo dogovoriti", dodao je Ivan.
Dečak je seo kod njih u pesak i podela uloga je počela.
Znale smo da su danas naučili da se razgovorom uvek više postiže nego svađom. To su nam upravo dokazali.
Коментари
Постави коментар