Sanja je dotrčala iz dvorišta sva zadihana i upitala me umilnim glasom:
"Mamice, možemo li Ana, Maja i ja nešto da kupimo od slatkiša i pojedemo posle ručka?"
"Može!", odgovorila sam. "Daću svakoj od vas novac da odete u prodavnicu i kupite mi nešto a od kusura kupite sebi neki slatkiš", dodala sam.
"Važi. Šta treba da kupimo?", upitala je Sanja.
"Maja neka kupi jabuke i banane, Ana sir i kajmak a ti kupi krompir i krastavce"
"Važi mama", viknu Sanja dok je užurbano išla ka svojim sestrama.
Kada su stigle u prodavnicu, svaka je znala šta treba da kupi mami. Od kusura mogu kupiti neki slatkiš. Međutim Sanja je ugledala ogromnu kesu svog omiljenog keksa. Nije znala šta da radi. Ako kupi krompir i krastavce neće imati dovoljno novca za keks. Keks joj se smešio sa police kao da je govorio: "Pojedi me!" Nije odolela i rekla je sestrama:
"Obožavam ovaj keks i moram ga kupiti. Mami ću reći da nije bilo krastavaca i krompira a vi moju priču potvrdite pa ću vam dati malo keksa. Važi?"
Ana i Maja su je gledale zbunjeno.
"Neću da lažem mamu!, rekla je Maja.
"E onda nećeš dobiti keks", bila je uporna Sanja.
"Neka", rekla je Ana, "ja ću od svojih para kupiti krastavce a ti Majo od svojih kupi krompir."
"Ali onda nas dve nećemo imati za slatkiš!", uzviknula je Maja.
"Znam", tiho je rekla Ana, "ali mami to treba i moramo joj doneti."
Maja i Ana su tako i uradile. Sanja se smeškala jer je uspela sav novac potrošiti na svoj omiljeni keks.
Kada su došle kući pitala sam ih šta su kupile sebi.Maja i Ana su spustile pogled dok je Sanja poskakivala od sreće.
Maja mi je objasnila šta je Sanja uradila, da su njih dve ostale bez slatkiša i još neće ni keks sa njima da podeli.
Razmišljala sam kako Sanju da naučim važnu lekciju. Onda sam došla na ideju.
Nakon ručka odvela sam Sanju u sobu, stavila je na krevet sa velikom kesom keksa. Rekla sam joj da tu sedi dokle god ne pojede sav keks. Maji i Ani sam zabranila da uzmu od nje makar i jedan keks. Njima ću ja kupiti.
Sanja je sva srećna počela jesti svoj omiljeni slatkiš. Kako je vreme odmicalo i stomačić se punio, Sanja je shvatila da ne može sve pojesti sama. Molila je sestre da joj pomognu ali one su znale da ne smeju.
Sanja je jela i plakala, jela i plakala, dok nije legla i zaspala.
Znala sam da neće sve pojesti ali sam htela da nauči da ne sme biti sebična i misliti samo na sebe. Deliti je lepše nego dobijati.
Kada se probudila, Sanja je došla do mene i rekla:
"Izvini mama, pogrešila sam. Nisam trebala sebi kupiti keks i biti sebična. Trebala sam uraditi kako si rekla i svaka od nas bi dobila slatkiš." Okrenula se i izvinula sestrama koje su joj odmah oprostile i zagrlile je.
Nasmešila sam se i rekla: "Drago mi je da si shvatila. Volim te najviše na svetu. Tebe i tvoje sestre. Budi otvorenog srca i otvoreno srce ćeš pronaći. Hajde sada da podelimo preostali keks dok uživamo u sjajnom filmu."
"Hajdemo!", oduševljeno je uzviknula Sanja.
Коментари
Постави коментар