Roditelji školaraca...opustite se!

Evo već je ceo mesec prošao od početka nove školske godine. Dečica se polako opuštaju, privikavaju se na novonastale obaveze, upoznali su nove drugare, dok roditelji sve više strahuju kako će se njihovo dete snaći. Brinu roditelji prvaka ali i onih starijih. Nekako je to već postalo normalno. Kada se približava početak školske godine, sa svih strana dopiru iste rečenice: "Joj opet sve ispočetka. Već me hvata panika!" Da, ja sam jedna od tih roditelja, tj. bila sam. Sve mi je jasno, sve razumem. Mi svi znamo ko su i kakva su naša deca, verujemo u njih i imamo puno poverenje. No uvek ima ono ali...To "ali" nas uvek bocka i ne da nam mira. Pitamo se hoće li dete sve moći postići, sve savladati što se od njega traži, uklopiti se u društvo...Zatim razmišljamo koliko ćemo mi tu biti važni, da li ćemo pogrešiti u nečemu, biti previše ili premalo tu. Da previše ne stisnemo ili previše ne popustimo. Sve je to nekako "normalno". No dragi moji roditelji, kao neko ko je prosvetni radnik,  neko čije starije dete ide u peti razred i neko ko već ima neko iskustvo na tu temu, moram vam reći...OPUSTITE SE! Ali zaista. 

Kao i u svemu u životu i ovde je potreban balans. Nemojte biti "kišni oblak" nad detetom, ali nemojte ni dići ruke kao da nemate dete. Šta to znači? 

Pođite od toga da je svako dete jedno divno biće, sposobno da se nosi sa svim zadacima koje škola nosi. Verujte da je tako. Ako dete vidi da mu verujete i ono samo će osećati želju da se pokaže u još boljem svetlu. 

telegraph.co.uk

Zadržaću se na početku, na prvacima...

Mislite da su mali, da ne znaju spakovati torbu po rasporedu, da će nešto zaboraviti? Grešite. Oni sve to mogu bez vas. Ako i pogreše, naučiće nešto iz te greške. Ništa strašno zar ne? Pustite ih da sami budu odgovorni za svoje obaveze, za svoj domaći zadatak, opremu za fizičko, pribor za likovno.

Pokušajte biti posmatrač a ne neko ko rešava dečije "probleme". Ako zatraži pomoć, budite tu. No ni tada nemojte rešavati zadatke umesto njih. Usmeravajte ih, budite im zvezda vodilja. Oni su mudri, doći će do rešenja. Mislite da dete nema radne navike? Rekli su vam da se one stiču u prvom razredu i strepite šta će biti ako ne uspete da ih formirate na vreme? I tu se opustite. Nisu sva deca ista. Bila sam ta mama koja je svim silama pokušavala svoje dete da ukalupi i ovaj sistem školstva i da jednostavno nešto "MOOOORA" da uči. Nije hteo, otimao se, nije mu bilo jasno zašto nešto mora da uči ako ga ne zanima. Razne metode i tehnike sam pokušala, sve što bih i sama savetovala roditeljima svojih đaka. Nije išlo. Što sam ga više pritiskala, više kalupila i pokušavala uvesti strog red i raspored obaveza, sve je bilo gore. Imao je odlične ocene ali sve je to bilo pod nadzorom.Onda sam se preispitala i rešila da pokušam popustiti uzda, lelujala između "da" i "ne", pustila ga da pronađe najbolji i najlakši način da sve uskladi i više se bazirala na dogovoru umesto na naredbi. Više pričala sa njim, objašnjavala. Sve je krenulo u drugom smeru. Moj sin je jedno sjajno i veoma inteligentno dete. Veoma brzo kapira i lako uči. Ranije sam se pitala kako tako pametno dete može sebi dozvoliti da kampanjski uči a neka deca uče po ceo dan i teško im je. Danas to gledam kao prednost. Pa to je super. Treba mu manje vremena. Jedino je važno napraviti dogovor da se gradivo ne gomila. Kako sazrevaju te male glavice tako se mnoge stvari menjaju. Mi smo tu da načimo da se nosimo sa tim. Veoma je važno ne držati se slepo nečega jer neće ista metoda dati rezultate kod dva različita deteta. Upoznajte vaše dete.

Evo nekoliko saveta prvenstveno roditeljima prvaka ali i svim ostalima:

1. Verujte svojoj deci. Oni su sposobniji nego što vi mislite.

2. Neka sami pakuju svoju torbu za školu. Vi je posle slobodno pregledajte i ako vidite da nešto nije spakovano samo ukažite da nešto nedostaje a detetu ostavite da pronađe šta. Ponekad ih i pustite da nešto zaborave jer ako naviknu da ih vi podsećate, to ćete raditi i kada se udaju i ožene. :D

3. Zajedno napravite raspored dnevnih aktivnosti. Neka ne bude strogo zacrtan u minut, malo fleksibilnosti nije na odmet. No držite se dogovora da se domaći radi pre gledanja tv-a, druženja, igranja igrica i sl.

4. Domaći neka rade sami. Kao što sam već napomenula, ako im nešto nije jasno pokažite, objasnite ali nikako ne radite umesto njih. To je medveđa usluga. Oni osećaju da nisu dovoljno dobri i daće vi uvek uskočiti umesto njih. Na kraju se opuste i uljuljkaju u tu svoju ulogu "nisam dovoljno dobar" i prepuste vam trajnu ulogu njihovog spasitelja.

5. Ne gušite decu vanškolskim obavezama. Ne mora svako dete ići u muzičku školu, školu jezika, školu glume i neki sport. Ako dete samo izrazi veliku želju, dozvolite mu. No ne insistirajte. Moraju imati "ventil" vreme, vreme za najobičniju igru, vreme za porodicu.

6. Ako dete ima neki problem u školi, ne trčite odmah u školu da delite pravdu. Prvo ispitajte situaciju, medalja ima dve strane. Ako se i ispostavi da vaše dete nije krivo, dobro odmerite situacije kada treba reagovati a kada pustiti dete da samo reši problem. Često roditelji skaču u odbranu u situacijama kada je sve moglo da se reši sa mnogo manje drame i time dete dobija sliku da će uvek i za sve biti zaštićeno od strane roditelja. Ko će ga braniti kad bude student, odrastao čovek? Mora naučiti samo rešavati određene situacije. Naravno, postoje i momenti kada je neophodno da se roditelj obrati učitelju za pomoć.

7. Ne upoređujte svoje dete sa drugom decom. Vaše dete je unikatno i posebno. Savršeno je baš takvo kakvo je.

8. Ne plašite ga školom i učiteljicom. Ono se u školi mora osećati prijatno i motivisano.

9. Učite ih samostalnosti, da se sami oblače, vežu pertle, peru ruke pre i posle jela...

10. Ne kritikujte dete već ponašanje. Kad god možete, kritiku i ne koristite. Samo pohvalu. Što više hvalite detetove postupke. 

Na kraju, da dodam samo nešto što mislim da je osnova za sve a to je da volite vašu decu, mnogo razgovarate sa njima i pokušati razumeti sve te periode u odrastanju i školovanju. Dete koje ima podršku porodice, razumevanje i odnos pun poverenja lakše će savladati sve prepreke i izazove i kao dete a i kasnije u životu.

Zato dragi roditelji, duboko udahnite, izdahnite i još jednom ponavljam, opustite se.Pratte tempo vašeg deteta, njegova interesovanja. Naučite ga da neke stvari sad mora da uči čak i ako mu se ne dopada da bi u životu mogao raditi ono što voli. Razvijajte kreativnost kod dece, empatiju i samopoštovanje i vaše dete će stasati u jednu emotivno zdravu i srećnu osobu a mislim da nam je to svima cilj. Pa makar se ponekad zalomila i neka loša ocena. :)